Članom 13 ZZPL-a propisano je kada organi vlasti mogu obrađivati podatke o ličnosti bez pristanka lica. Formulacija ovog člana može izazvati nedoumice, pa bi se van konteksta moglo zaključiti da organi vlasti mogu obrađivati podatke bez pristanka jedino na osnovu člana 13 ZZPL-a. To naravno nije tačno; podsetimo, obrada podataka o ličnosti je dozvoljena kad … Continue reading Obrada bez pristanka
Nakon što je utvrdio da postoji neki od opisanih uslova za dozvoljenost obrade, organ vlasti sve vreme tokom obrade mora voditi računa da se poštuju načela obrade, te da usklađuje obradu podataka o ličnosti sa načelima. To znači da zakonsko ovlašćenje, pristanak lica, a u specifičnim situacijama i dozvoljenost obrade bez pristanka, predstavljaju samo prvi … Continue reading Načela obrade podataka
Imajući u vidu nadležnosti i prirodu posla kojim se bave, organi vlasti će često imati potrebu da razmenjuju podatke sa drugim organima vlasti, ali i sa drugim pravnim i fizičkim licima. Bez obzira na potrebe, treba imati u vidu da je razmena podataka jedan od vidova obrade, te da se i u ovom slučaju moraju … Continue reading Razmena podataka o ličnosti
ZZPL zbirku podataka definiše kao “skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju”. To praktično znači da zbirku podataka čini svaki skup podataka koji u sebi sadrži naj- manje jedan podatak o ličnosti bez … Continue reading Šta je zbirka podataka?
Organi vlasti redovno vode tri vrste zbirki podataka: Zbirke podataka koje u sebi sadrže podatke o licima koja su zaposlena u organu vlasti ili obavljaju poslove u organu vlasti po drugom osnovu, kao što su: Kadrovska evidencija; Evidencija o platama; Evidencija o naknadama za prevoz; Evidencija o prisutnosti na radu; Evidencija korisnika službenih mobilnih … Continue reading Koje zbirke podataka vode organi vlasti?
Organ vlasti je dužan da obrazuje i vodi Evidenciju o obradi, koja sadrži podatke o nazivu zbirke podataka, vrsti podataka, radnjama i svrsi obrade, roku čuvanja podataka, preduzetim merama zaštite i druge podatke, što je propisano članom 48 ZZPL-a.
Iz razloga svrsishodnosti, organ vlasti nije dužan da obrazuje i vodi Evidenciju o obradi, niti da Povereniku prijavi zbirku podataka u sledećim situacijama: Podaci koji se nalaze u evidenciji obrađuju se isključivo u porodične i druge lične svrhe (što se po pravilu neće desiti u organu vlasti); Vođenje zbirke podataka je propisano zakonom; Zbirku podataka … Continue reading Kada organ vlasti nema navedene obaveze?
Pored toga što je prijava zbirke zakonska obaveza propisana ZZPL-om čije neispunjenje povlači prekršajnu odgovornost, treba reći da je zapravo u interesu organa vlasti da prijavljuje zbirke podataka Povereniku, pa čak i u slučajevima kada nema takvu obavezu. Razlozi za to su sledeći:
Upravljanje podacima jedna je od najmlađih naučnih disciplina, uslovljena razvojem informacionih tehnologija i potrebom da se formalizuju odgovarajuće prakse u organizacionom ciklusu prikupljanja, obrade i čuvanja podataka. Praktično, ova disciplina obuhvata sve osnovne koncepte upravljanja – analizu potreba, planiranje, strukturiranje, kontrolu, evaluaciju – s obzirom na potrebe različitih organizacija i vrstu podataka kojima upravljaju. Iako … Continue reading Zašto je bitno upravljati podacima o ličnosti?
Neadekvatno rukovanje podacima o ličnosti unutar organa vlasti može imati dalekosežne posledice i u skladu sa tim aktivirati različite vrste odgovornosti: Prekršajna odgovornost – ZZPL u članu 57 propisuje niz prekršaja u slučaju nepoštovanja odredbi ovog Zakona. U slučajevima kada se utvrdi prekršajna odgovornost, novčanom kaznom se može kazniti: organ vlasti kao pravno lice, i … Continue reading Vrste odgovornosti