Upravljanje podacima jedna je od najmlađih naučnih disciplina, uslovljena razvojem informacionih tehnologija i potrebom da se formalizuju odgovarajuće prakse u organizacionom ciklusu prikupljanja, obrade i čuvanja podataka.
Praktično, ova disciplina obuhvata sve osnovne koncepte upravljanja – analizu potreba, planiranje, strukturiranje, kontrolu, evaluaciju – s obzirom na potrebe različitih organizacija i vrstu podataka kojima upravljaju.
Iako bi se sistematizacija znanja mogla činiti suvišnom u oblasti za koju su dovoljne veštine stečene iskustvom, suštinski značaj ovakvog pristupa ogleda se u definisanju ovlašćenja i odgovornosti. S obzirom na količinu podataka o ličnosti koje prikupljaju i obrađuju organi vlasti, kao i na značaj tih podataka za svakodnevni život građana i ostvarenje različitih garantovanih prava pa, konačno, i za funkcionisanje države, loše upravljanje podacima utiče na vitalne javne interese.
Osnovna funkcija nekih od najvećih rukovalaca podacima među organima vlasti praktično se svodi na upravljanje podacima. Dobra organizacija posla sprečiće gomilanje zahteva i zastoj prilikom prikupljanja podataka, ostvarivanja prava na uvid i ispravku i slično. Sem toga, definisanjem ovlašćenja i odgovornosti omogućava se stalna kontrola procesa, kako bi se predupredilo kompromitovanje baza i kršenje zakona.