Šta je obrada podataka?

Svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima o ličnosti smatra se obradom podataka. ZZPL navodi najčešće radnje od kojih ćemo navesti samo neke:

prikupljanje i beleženje;

  • obezbeđivanje i držanje;
  • stavljanje na uvid, objavljivanje ili na drugi način činjenje dostupnim;
  • pretraživanje, proveravanje, razvrstavanje, objedinjavanje, ukrštanje;
  • prepisivanje, umnožavanje, kopiranje;
  • izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim;
  • iznošenje iz zemlje.

Ipak, ni poduža lista radnji koje se smatraju obradom, a koja se navodi u ZZPL-u, nije konačna, već se obradom smatra i svaka druga radnja u vezi sa podacima o ličnosti. Suštinski, teško je zamisliti situaciju u kojoj bi se organ vlasti našao u dodiru sa podacima o ličnosti a da se to ne smatra obradom podataka, s obzirom da se i samo držanje ili uvid u podatke smatra radnjama obrade.

PRIMERI OBRADE PODATAKA O LIČNOSTI OD STRANE ORGANA VLASTI: 

  • Organ vlasti samo čuva zbirke podataka na svojim serverima bez ikakvog uvida u njih.
  • Organ vlasti služi samo kao primalac dokumentacije i nakon vrlo kratkog vremena je prosleđuje dalje.
  • Organ vlasti samo vrši uvid u podatke bez mogućnosti da ih menja.

Organi vlasti mogu imati razne uloge prilikom obrade podataka pa je mnogo bitnije odrediti kakvu ulogu ima organ vlasti kada obrađuje podatke. U tom smislu, on može biti:

 

  • rukovalac podataka
  • obrađivač podataka
  • korisnik podataka