Naročito osetljivi podaci

Određeni podaci o ličnosti su “ličniji” od drugih, a njihovom obradom se dublje zadire u privatnost građana kao osnovno ljudsko pravo, te je stoga ovim podacima potrebno dati drugačiji status kako bi mere njihove zaštite bile strože u odnosu na ostale podatke o ličnosti. Jasno je da broj patika koje nosimo ne može biti podatak koji uživa istu zaštitu kao i naše versko uverenje.

ZZPL je u skladu sa tim definisao naročito osetljive podatke koje bismo mogli da podelimo u dve grupe:

 

  • Podaci koji se mogu obrađivati samo na osnovu pristanka lica, propisanog članom 17 ZZPL-a, i to samo onda kada zakonom nije zabranjena obrada ni uz pristanak. To su podaci koji se odnose na:
    • nacionalnu pripadnost
    • rasu
    • jezik
    • veroispovest
    • seksualni život
    • pol

Ovde se može postaviti pitanje svrsishodnosti označavanja pola kao naročito osetljivog podatka, imajući u vidu da se ovaj podatak može uvek saznati iz drugih podataka koji nemaju ovaj status, kao što je JMBG, a u najvećem broju slučajeva i lično ime. Sa druge strane naročito osetljiv bi bio podatak o promeni pola.

 

  • Podaci koji se mogu obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano. To su podaci koji se odnose na:
    • pripadnost političkoj stranci
    • sindikalno članstvo
    • zdravstveno stanje
    • primanje socijalne pomoći
    • žrtvu nasilja
    • osudu sa krivično delo

 

Ovde je bitno napomenuti da ZZPL ne navodi striktno da se podaci koji se odnose na žrtvu nasilja i osudu za krivično delo mogu obrađivati bez pristanka lica, ali to je previd zakonodavca, imajući u vidu da su određeni organi vlasti zakonom ovlašćeni da obrađuju naročito osetljive podatke. Tako je organ starateljstva (Centar za socijalni rad) dužan da vodi evidenciju i dokumentaciju o licima prema kojima je izvršeno nasilje u porodici.

U slučajevima kada organi vlasti obrađuju naročito osetljive podatke, trebalo bi da posebno označe ovu obradu i da primene posebne mere zaštite. Posebne mere zaštite naročito osetljivih podataka trebalo je da budu uređene Uredbom Vlade, u skladu sa ZZPL-om, ali ni više od 7 godina nakon stupanja na snagu ZZPL-a ova Uredba nije doneta. To ipak ne znači da ne postoji obaveza organa vlasti da naročito osetljive podatke zaštite posebnim merama, već to znači da u nedostatku konkretnih tehnika i principa koje bi bile propisane Uredbom, organi vlasti treba sami da ovakve mere propišu i primene.