Pristanak kao osnov za obradu podataka

Organi vlasti će po pravilu pristanak tražiti u slučajevima kad obrađuju podatke o ličnosti za potrebe koje nisu u svrhu izvršavanja poslova iz nadležnosti i ovlašćenja organa vlasti.

Pristanak mora imati sledeće karakteristike kako bi obrada na osnovu pristanka bila zakonita:

 

  • Pristanak mora dati lice na koje se podaci odnose. No, i u ovom slučaju se primenjuju osnovni instituti građanskog prava, tako da je punovažan i pristanak koji je dat preko punomoćnika (punomoćje mora biti overeno, osim ukoliko je zakonom drugačije propisano), kao i pristanak koji daje zakonski zastupnik ili staralac. Moguće je dati i pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo (član 10, stav 6 ZZPL-a);
  • Pre nego što da pristanak, lice mora da bude obavešteno o svim aspektima obrade podataka (svrsi obrade, načinu korišćenja, pravu da pristanak opozove i drugim aspektima koji su propisani članom 15, stav 1 ZZPL-a). Ipak, treba napomenuti da u određenim opravdanim situacijama ovakvo obaveštenje nije potrebno (član 15, stav 2 ZZPL-a);
  • Pristanak se mora dati u pisanoj formi. Pisana forma u skladu sa članom 3 stav 1 tačka 3 ZZPL-a svakako obuhvata i davanje saglasnosti u elektronskoj formi, i to pod uslovima iz zakona kojim se uređuje elektronski potpis. Razvoj informacionih tehnologija je zapravo doveo do toga da se danas najveći broj obrada podataka dešava upravo na internetu, te je davanje davanje pristanka u elektronskoj formi postao čest vid davanja saglasnosti, koji omogućava dinamičan razvoj usluga na daljinu, pa i razvoj elektronske uprave. Ipak, treba napomenuti da je danas dominantan vid davanja pristanka na Internetu putem tzv konkludentnih, odnosno zaključnih radnji kao eksplicitno datog izraza volje (npr. klikom na ”pristajem”, ”dalje”,”I agree”, itd). Nažalost, ZZPL nije predvideo mogućnost davanja pristanka konkludentnom radnjom, što će svakako biti neophodno kako bi se pravni okvir uskladio sa realnošću digitalnog doba.