Članom 13 ZZPL-a propisano je kada organi vlasti mogu obrađivati podatke o ličnosti bez pristanka lica. Formulacija ovog člana može izazvati nedoumice, pa bi se van konteksta moglo zaključiti da organi vlasti mogu obrađivati podatke bez pristanka jedino na osnovu člana 13 ZZPL-a. To naravno nije tačno; podsetimo, obrada podataka o ličnosti je dozvoljena kad postoji zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju, što važi za privatni i za javni sektor. U tom smislu, član 13 ZZPL-a treba tumačiti kao izuzetak od postavljenog pravila i organi vlasti ga mogu primeniti samo u vanrednim i hitnim situacijama, a nikako ne može služiti kao osnov za redovnu obradu podataka koja proističe iz nadležnosti organa vlasti.
Da bi po ovom osnovu organ vlasti mogao da obrađuje podatke, neophodno je da kumulativno budu ispunjeni sledeći uslovi:
- obrada se vrši radi obavljanja poslova iz nadležnosti organa vlasti određenih zakonom, a nikako radi obavljanja poslova koji su utvrđeni nižim pravnim aktom ili su slobodna delatnost organa vlasti;
- obrada je neophodna za obavljanje ovih poslova, odnosno ne postoji mogućnost da se ti poslovi obavljaju bez predmetne obrade;
- obrada se vrši samo u cilju ostvarivanja jednog od navedenih interesa:
- nacionalna ili javna bezbednost;
- odbrana zemlje;
- otkrivanje, istraga i gonjenje za krivična dela;
- ekonomski, odnosno finansijski interesi države;
- zaštita zdravlja i morala;
- zaštita prava i sloboda;
- drugi javni interesi;
Primena ovog člana bi trebalo da bude izuzetak koji se primenjuje samo u situacijama kada je potrebno zaštititi najvažnije interese društva, te se on nikako ne može koristiti kao pravni osnov za najveći deo obrade podataka o ličnosti u javnom sektoru. Pobrojani interesi se već štite brojnim zakonima Republike Srbije, koji daju zakonsko ovlašćenje za obradu podataka u smislu koji smo već naveli. Takođe, svi naizgled široko postavljeni interesi, poput zaštite morala i drugih javnih interesa, moraju se tumačiti izuzetno restriktivno i njihovoj zaštiti u smislu ovog člana ZZPL-a treba pribegavati samo u slučajevima kada je potrebno zaštititi najvažnije interese društva.
Dodatno, ukoliko primenju član 13 ZZPL to ne isključuje obavezu organa vlasti da primenjuje sva postavljena načela obrade podataka o ličnosti, ali i da poštuje odredbe drugih zakona, tako da ovaj član ne daje neograničeno ovlašćenje za obradu podataka.
PRIMER: Više javno tužilaštvo u Beogradu, u cilju sprovođenja istrage, od operatora mobilne telefonije zahteva podatke o ličnosti P.A. i to listing poziva i geo-lokaciju njegovog mobilnog telefona (zadržani podaci). Na prvi pogled moglo bi se reći da postoje svi uslovi za primenu člana 13, imaući u vidu da bi se obrada (prikupljanje) podataka vršila radi obavljanja poslova iz nadležnosti tužilaštva određenih zakonom (Zakon o krivičnom postupku i Zakon o javnom tužilaštvu), da je prikupljanje podataka u ovom slučaju neophodno za istragu i da ne postoji drugi način da se istraga sprovede, te da se obrada vrši u cilju otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela. Ipak, iako su u opisanom slučaju ispunjeni svi neophodni uslovi, Više javno tužilaštvo u Beogradu ne bi bilo ovlašćeno da navedene podatke prikuplja bez odluke suda, imajući u vidu član 41, stav 2 Ustava Republike Srbije, u kome je propisano da se od tajnosti sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, ili član 128, stav 2 Zakona o elektronskim komunikacijama, koji nalaže da pristup zadržanim podacima (npr. listing i geo-lokacija) nije dopušten bez odluke suda.