Imajuću u vidu slična procesna pravila (opšti rok od 15 dana), identičan naziv pojedinih prava (pravo na uvid, pravo na kopiju) kao i identičan drugostepeni organ (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti), organi vlasti često ne razumeju najbolje razliku između zahteva građana po ZZPL-u i zahteva po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ). Ovome doprinosi i činjenica da je često ista osoba u organu vlasti ovlašćena za postupanje za obe vrste zahteva.
Ipak, razlika između ove dve vrste zahteva je značajna, kako je prikazano u tabeli:
| Zahtevi po ZZPL | Zahtevi po ZSPIJZ | |
| Vrednost koja se štiti | Pravo fizičkog lica na zaštitu podataka o ličnosti (lično pravo) | Interes javnosti da zna |
| Na šta se zahtev odnosi | Na podatke o ličnosti | Na bilo koje informacije koje poseduju organi vlasti |
| Ovlašćeni podnosilac | Fizičko lice i to samo u odnosu na svoje podatke | Bilo koje pravno ili fizičko lice bez obzira na predmet zahteva |
| Ko ima obavezu da postupa po zahtevu | Bilo koje fizičko ili pravno lice koje je rukovalac podataka o ličnosti | Organi javne vlasti |
U praksi može doći do potencijalnog ‘’sukoba’’ između prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Na primer, pitanje je kako bi organ vlasti trebalo da postupa u slučaju kada jedan dokument istovremeno sadrži i podatke o ličnosti određene osobe i informacije od javnog značaja. Ukoliko je uvid i kopiju takvog dokumenta tražilo ovlašćeno lice u skladu sa ZZPL-om, onda organ vlasti ne bi trebalo da ima dileme, s obzirom da takvo lice ima pravo na pristup svojim podacima o ličnosti, ali i pravo na pristup bilo kojoj informaciji od javnog značaja. S druge strane, ukoliko je takav dokument tražen u skladu sa ZSPIJZ-om, onda je situacija nešto komplikovanija. Naime, i sam ZSPIJZ ovlašćuje organ vlasti da uskrati ostvarivanje ovog prava ukoliko bi se time povredilo pravo na privatnost lica na koje se informacija odnosi (samim tim i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao uži element prava na privatnost). Ipak, činjenica da određeni dokument sadrži konkretne podatke o ličnosti ne znači da organi vlasti po automatizmu treba da odbijaju ovakve zahteve. Ovde se uvek mora vagati između dva naizgled suprostavljena interesa, prava javnosti da zna i prava na privatnost. Ukoliko su, na primer, u pitanju dokumenti koji prvenstveno predstavljaju informacije ličnog karaktera (zdravstveni kartoni), onda teško da može prevagnuti interes javnosti da zna. Kada određeni dokumenti sadrže informacije od interesa za javnost, uz lične podatke kojima se garantuje zaštita, takva situacija se može prevazići anonimizacijom podataka o ličnosti u dokumentu, čime organ vlasti može udovoljiti tražiocu zahteva po ZSPIJZ, a da pritom ne dođe do povrede privatnosti i povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti.
- Kada se sprovodi anonimizacija potrebno je imati na umu njenu dvojaku svrhu: da se isključi mogućnost identifikacije lica, a da ostale informacije pružene u dokumentaciji zadrže izvorno značenje i smi- sao, te da dokumentacija bude lako čitljiva i kontekstualno razumljiva.
- Kada se u dokumentaciji koja postoji u elektronskom obliku podaci prekrivaju crnom bojom, potrebno je obratiti pažnju da nije dovoljno pretvoriti dokument iz .doc formata u .pdf format. U tom slučaju kopiranjem teksta iz .pdf dokumenta u .doc dokument biće moguće identifikovati lice. Zato pri ovakvom postupku preporučujemo čuvanje anonimizovanog dokumenta u formatu koji odgovara slici (na primer .jpeg ili .png).
- Ukoliko dokumentacija postoji samo u papirnom obliku, preporučujemo da se dokument prvo fotokopira, zatim primeni anonimizacija i potom ponovo fotokopira (ili skenira). Na taj način sprečava se mogućnost skidanja traga korektora ili čitanja teksta ispod crnog flomastera.
- Ukoliko dokumentacija postoji samo u papirnom obliku, a potrebno je anonimizovati podatke o više lica, treba primeniti postupak anonimizacije na osnovu kojeg bi bilo moguće sagledati ulogu svakog lica u predmetu, uz istovremenu zaštitu identiteta tih lica. Jedan od načina da se to postigne je brisanje dela imena i prezimena, te ostavljanje pojedinih slova (na primer, “osiguranik Milan Petrović” – “osiguranik Milan Petrović”), i sl.
[1] Više o pojmu i metodama anonimizacije možete naći u Analizi: “Anonimizacija podataka u sudskim odlukama u Srbiji – ka usaglašenim pravilima i praksi“ koju je izradila organizacija Partneri za demokratske promene Srbije, dostupno na:
http://www.partners-serbia.org/category/multimedija/publikacije/