Postoje situacije u kojima podaci o ličnosti neće uživati zaštitu propisanu Zakonom, kada je kontekst i svrha obrade ne opravdavaju. Konkretno, ZZPL u članu 5 navodi da se odredbe ovog Zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom, ne primenjuju na obradu:
- podataka koji su dostupni svakome i objavljeni su u javnim glasilima i publikacijama, ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;
- podataka koji se obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;
- podataka koji se o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član dâ pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;
- podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.
Da ne bude zabune, svi ovi podaci i dalje zadržavaju status podataka o ličnosti, ali je jasno da ne postoji potreba da se na njih primenjuje strogi režim zaštite. Nije potrebno da se građani koji obrađuju podatke o ličnosti u vidu albuma porodičnih fotografija, telefonskih imenika svojih poznanika i slično, tretiraju kao rukovaoci, uz sve obaveze koje taj status sa sobom nosi, niti je potrebno da se dalje štiti tajnost podataka koji su javno objavljeni u publikacijama, ili ih je lice na koje se odnose samo objavilo.
Naravno, ukoliko očigledno pretežu interesi lica da se zaštita podataka ipak ostvari, i u netipičnim situacijama bi moglo da dođe do primene ZZPL-a. Pretežni interes osobe na koju se podaci odnose predstavlja temelj pravnog standarda koji treba tumačiti u svakom konkretnom slučaju i u skladu sa načelima Zakona, koji izviru iz ustavnog prava građana na privatnost.
PRIMER: Tabloid nezakonito, bez pravnog osnova i bez ičije saglasnosti, objavi slike iz bolnice, dijagnozu bolesti, spisak lekova i preporučenu terapiju estradne umetnice. Iako su ovi podaci objavljeni u javnom glasilu i na taj način postali dostupni javnosti, za šta će naravno postojati pravna odgovornost tabloida i lica koje je te podatke učinilo dostupnim, to ne znači da je dalja obrada tih podataka slobodna i da ne treba da uživaju dalju zaštitu. U tom smislu bi se i dalje objavljivanje takvih informacija, kao i komentarisanje stručnjaka za oblast medicine o konkretnoj bolesti, smatralo nedozvoljenom obradom podataka.