Podatak o ličnosti predstavlja svaku informaciju koja se odnosi na fizičko lice koje se u nekom trenutku može identifikovati. Dakle, da bi se konstatovao podatak o ličnosti neophodno je utvrditi četiri odvojena elementa: 1) informaciju, 2) koja se odnosi, 3) na identifikovano ili podložno identifikaciji, 4) fizičko lice.
Prilikom procene svojstva podatka o ličnosti, nije od značaja da li fizičko lice na koje se odnosi informacija poseduje poslovnu sposobnost, već je dovoljno samo to da se informacija odnosi na ljudsku jedinku, u skladu sa savremenom teorijom jednake opšte pravne sposobnosti čoveka. Podaci preminulih lica takođe uživaju zaštitu po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), pa je tako članom 35 propisano čuvanje i korišćenje podataka u slučaju smrti, dok zakonski naslednici mogu da podnose zahteve za ostvarivanje prava u ime preminulih lica.
Da bi informacija predstavljala podatak o ličnosti nije od značaja njen kvalitet, odnosno da li ona predstavlja činjenicu, laž ili mišljenje.[1] Podatak o ličnosti stoga može predstavljati svaku vrstu sadržaja, informaciju koja ima značenje i smisao, poput nečijeg rukopisa, crteža deteta, uzorka krvi ili metapodatka koji se odnosi na vreme pristupa određenom sadržaju. Takođe, forma informacije nije od značaja, te podatak o ličnosti može biti u običnoj pisanoj ili digitalnoj formi, bazi podataka, foto, video ili zvučnom zapisu, odnosno u bilo kojoj drugoj vrsti zapisa i skladišta koji informaciju čuva tako da joj se može ponovo pristupiti. Dodatno, treba smatrati i da enkriptovani podaci, koji su nerazumljivi za sve osim ovlašćenog primaoca, predstavljaju podatke o ličnosti.
Kako bi predstavljala podatak o ličnosti, informacija mora biti u relaciji sa fizičkim licem. U tom smislu, informacija i fizičko lice mogu biti dva entiteta između kojih postoji direktna veza, a mogu biti i u vezi posredno kroz više objekata. Kvalitet uspostavljene veze mora biti zasnovan bar na jednom od tri sledeća elementa:
- Sadržaj – informacija opisuje lice (zelene oči – čita redovno Peščanik – lenj)
- Svrha – informacija omogućava procenu lica, odnosno određeni tretman (listing telefona određene pozicije u firmi, u kontekstu efikasnosti lica koje radi na toj poziciji)
- Efekat – informacija može imati uticaj na lice ili njegov interes, pravo, slobodu (korišćenje lokacije mobilnog uređaja kako bi se obezbedila optimalna usluga licu koje koristi mobilni uređaj)
Okolnost da se jedna informacija nalazi u relaciji sa nizom lica nije od značaja prilikom procene da li određena informacija predstavlja podatak o ličnosti. Takođe, jedan zapis koji poseduje više informacija može predstavljati podatak o ličnosti u odnosu na više lica, za svakog u različitim segmentima, ili jedan segment predstavlja podatak o ličnosti više lica.
PRIMER:Sudska odluka kojom se rešava brakorazvodna parnica predstavlja dokument koji u svojim različitim segmentima sadrži podatke o ličnosti velikog broja osoba. Tako se na početku presude nalaze lični podaci sudije (lično ime, sud u kome radi), advokata (lično ime) a zatim i podaci osoba između kojih se vodi parnica, a koji se redovno nalaze u presudama (lično ime, datum rođenja, adresa prebivališta). Ali, tu se mogu naći i brojni drugi podaci koji su navedeni u izreci i obrazloženju presude, kao što su visina prihoda, podaci o zdravstvenom stanju, ličnim navikama (često dolazi kući u alkoholisanom stanju) i tako dalje. Ako se presudom mora rešiti i pitanje vršenja roditeljskog prava, u presudi će se naći i podaci o maloletnoj deci lica koja se razvode.
Podatak o ličnosti konačno mora imati element koji identifikuje, odnosno može identifikovati lice na koje se informacija odnosi. Dakle, “informacija” mora sadržati ili biti u vezi sa identifikatorom koji predstavlja sredstvo identifikacije i informaciju sa bliskim i privilegovanim odnosom sa licem. Identifikatori su u praksi informacije poput ličnog imena i JMBG-a, koje mogu direktno utvrditi osobenost i individualnost određenog lica razlikovanjem od svih ostalih. U savremenom digitalnom okruženju, u okviru koga se ljudi konstantno kreću kroz informacione prostore, ne odvajajući se od elektronskih uređaja, raste broj potencijalnih sredstava identifikacije (broj mobilnog telefona, email adresa, IMEI – jedinstveni broj mobilnog uređaja, IP adresa, biometrijski podaci, ritam otkucaja srca itd).
Do identifikacije takođe može doći i indirektnim putem, kombinovanjem informacija koje nisu sredstva identifikacije (pol, godine, mesto boravišta, profesija itd), ali koje usled svog karaktera i međusobne veze zajedno omogućavaju identifikovanje lica određenoj zajednici.
PRIMER: Novine objave vest da postoje osnovi sumnje da je mito primila ženska osoba koja ima 27 godina, zaposlena je u odeljenju za finansije Opštinske uprave Stara Pazova, te u svom vlasništvu poseduje 3 stana i 2 lokala. Iako nijedan od ovih podataka pojedinačno ne može identifikovati konkretno fizičko lice, kada se dovedu u međusobnu vezu, posebno u kontekstu manje sredine, identitet osobe se može utvrditi bez većih poteškoća.
Prilikom utvrđivanja podatka o ličnosti možemo se susresti sa brojnim nejasnoćama, te bi se svakoj situaciji trebalo posebno posvetiti. Iste informacije, u zavisnosti od konteksta, mogu biti tretirane na različite načine. Informacija o lekovima koje su doktori prepisali, a koja ne sadrži vezu sa pacijentima, čini se da nije podatak o ličnosti jer ne postoji način da se identifikuje pacijent. Međutim, relacija između lekova i doktora može biti od interesa za farmaceutsku industriju i njihova marketing odeljenja, te bi u tom kontekstu ova informacija predstavljala podatak o ličnosti doktora.
ZZPL propisuje isključivo zaštitu prava fizičkih lica. Informacije koje se odnose na pravna lica, kao što su privredna društva, udruženja ili državni organi, po pravilu ne predstavljaju podatke o ličnosti. Ipak, postoje određene granične kategorije gde pre svega treba voditi računa o svrsi obrade i mogućnosti za povredu prava ličnosti.
PRIMER: Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je, kao takvo, registrovano u registru privrednih subjekata. U ovom registru se vode podaci koji se odnose na preduzetničku radnju i to su poslovni podaci koji ne predstavljaju podatke o ličnosti (poreski identifikacioni broj, matični broj preduzetničke radnje, šifra delatnosti i slično). Podatak o sedištu preduzetničke radnje prvenstveno je poslovni podatak koji se ne odnosi na fizičko lice, čak i kada je preduzetnik svoju radnju registrovao na kućnoj adresi, što nije redak slučaj. Ukoliko se taj podatak koristi u svrhe poslovanja (dostavljanje faktura, poslovna komunikacija), on i dalje neće steći status podatka o ličnosti. Međutim, ukoliko se zna da se preduzetnička radnja nalazi na kućnoj adresi, a taj podatak se koristi u svrhe uznemiravanja drugih ukućana koji žive na toj adresi, onda bi podatak o sedištu radnje mogao da dobije status i zaštitu koju imaju podaci o ličnosti.
Jasno je da se bilo koji podatak koji se odnosi na fizičko lice može svrstati pod pojam podatka o ličnosti, međutim, samo neki od njih uživaju pravnu zaštitu. ZZPL predviđa dva mehanizma za ostvarivanje odgovarajuće zaštite podataka u skladu sa potrebama društva u odnosu na zaštitu privatnosti građana. Tako su sa jedne strane propisane situacije u kojima se ZZPL ne primenjuje, dok su sa druge strane definisani naročito osetljivi podaci.