Category: OSNOVNI POJMOVI

Određeni podaci o ličnosti su “ličniji” od drugih, a njihovom obradom se dublje zadire u privatnost građana kao osnovno ljudsko pravo, te je stoga ovim podacima potrebno dati drugačiji status kako bi mere njihove zaštite bile strože u odnosu na ostale podatke o ličnosti. Jasno je da broj patika koje nosimo ne može biti podatak koji uživa istu zaštitu kao i naše versko uverenje.

ZZPL je u skladu sa tim definisao naročito osetljive podatke koje bismo mogli da podelimo u dve grupe:

 

• Podaci koji se mogu obrađivati samo na osnovu pristanka lica, propisanog članom 17 ZZPL-a, i to samo onda kada zakonom nije zabranjena obrada ni uz pristanak. To su podaci koji se odnose na:
  • nacionalnu pripadnost
  • rasu
  • jezik
  • veroispovest
  • seksualni život
  • pol

 

Ovde se može postaviti pitanje svrsishodnosti označavanja pola kao naročito osetljivog podatka, imajući u vidu da se ovaj podatak može uvek saznati iz drugih podataka koji nemaju ovaj status, kao što je JMBG, a u najvećem broju slučajeva i lično ime. Sa druge strane naročito osetljiv bi bio podatak o promeni pola.

 

• Podaci koji se mogu obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano. To su podaci koji se odnose na:
  • pripadnost političkoj stranci
  • sindikalno članstvo
  • zdravstveno stanje
  • primanje socijalne pomoći
  • žrtvu nasilja
  • osudu sa krivično delo

 

Ovde je bitno napomenuti da ZZPL ne navodi striktno da se podaci koji se odnose na žrtvu nasilja i osudu za krivično delo mogu obrađivati bez pristanka lica, ali to je previd zakonodavca, imajući u vidu da su određeni organi vlasti zakonom ovlašćeni da obrađuju naročito osetljive podatke. Tako je organ starateljstva (Centar za socijalni rad) dužan da vodi evidenciju i dokumentaciju o licima prema kojima je izvršeno nasilje u porodici.

 

U slučajevima kada organi vlasti obrađuju naročito osetljive podatke, trebalo bi da posebno označe ovu obradu i da primene posebne mere zaštite. Posebne mere zaštite naročito osetljivih podataka trebalo je da budu uređene Uredbom Vlade, u skladu sa ZZPL-om, ali ni više od 7 godina nakon stupanja na snagu ZZPL-a ova Uredba nije doneta. To ipak ne znači da ne postoji obaveza organa vlasti da naročito osetljive podatke zaštite posebnim merama, već to znači da u nedostatku konkretnih tehnika i principa koje bi bile propisane Uredbom, organi vlasti treba sami da ovakve mere propišu i primene.

Postoje situacije u kojima podaci o ličnosti neće uživati zaštitu propisanu Zakonom, kada je kontekst i svrha obrade ne opravdavaju. Konkretno, ZZPL u članu 5 navodi da se odredbe ovog Zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom, ne primenjuju na obradu:

 

• podataka koji su dostupni svakome i objavljeni su u javnim glasilima i publikacijama, ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;
• podataka koji se obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;
• podataka koji se o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član dâ pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;
• podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.

 

Da ne bude zabune, svi ovi podaci i dalje zadržavaju status podataka o ličnosti, ali je jasno da ne postoji potreba da se na njih primenjuje strogi režim zaštite. Nije potrebno da se građani koji obrađuju podatke o ličnosti u vidu albuma porodičnih fotografija, telefonskih imenika svojih poznanika i slično, tretiraju kao rukovaoci, uz sve obaveze koje taj status sa sobom nosi, niti je potrebno da se dalje štiti tajnost podataka koji su javno objavljeni u publikacijama, ili ih je lice na koje se odnose samo objavilo.

 

Naravno, ukoliko očigledno pretežu interesi lica da se zaštita podataka ipak ostvari, i u netipičnim situacijama bi moglo da dođe do primene ZZPL-a. Pretežni interes osobe na koju se podaci odnose predstavlja temelj pravnog standarda koji treba tumačiti u svakom konkretnom slučaju i u skladu sa načelima Zakona, koji izviru iz ustavnog prava građana na privatnost.

PRIMER: Tabloid nezakonito, bez pravnog osnova i bez ičije saglasnosti, objavi slike iz bolnice, dijagnozu bolesti, spisak lekova i preporučenu terapiju estradne umetnice. Iako su ovi podaci objavljeni u javnom glasilu i na taj način postali dostupni javnosti, za šta će naravno postojati pravna odgovornost tabloida i lica koje je te podatke učinilo dostupnim, to ne znači da je dalja obrada tih podataka slobodna i da ne treba da uživaju dalju zaštitu. U tom smislu bi se i dalje objavljivanje takvih informacija, kao i komentarisanje stručnjaka za oblast medicine o konkretnoj bolesti, smatralo nedozvoljenom obradom podataka.