Podatak o ličnosti predstavlja svaku informaciju koja se odnosi na fizičko lice koje se u nekom trenutku može identifikovati. Dakle, da bi se konstatovao podatak o ličnosti neophodno je utvrditi četiri odvojena elementa: 1) informaciju, 2) koja se odnosi, 3) na identifikovano ili podložno identifikaciji, 4) fizičko lice.
Category: OSNOVNI POJMOVI
Podaci na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Postoje situacije u kojima podaci o ličnosti neće uživati zaštitu propisanu Zakonom, kada je kontekst i svrha obrade ne opravdavaju. Konkretno, ZZPL u članu 5 navodi da se odredbe ovog Zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom, ne primenjuju na obradu:
Continue reading Podaci na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Naročito osetljivi podaci
Određeni podaci o ličnosti su “ličniji” od drugih, a njihovom obradom se dublje zadire u privatnost građana kao osnovno ljudsko pravo, te je stoga ovim podacima potrebno dati drugačiji status kako bi mere njihove zaštite bile strože u odnosu na ostale podatke o ličnosti. Jasno je da broj patika koje nosimo ne može biti podatak koji uživa istu zaštitu kao i naše versko uverenje.
Šta je obrada podataka?
Svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima o ličnosti smatra se obradom podataka. ZZPL navodi najčešće radnje od kojih ćemo navesti samo neke:
prikupljanje i beleženje;
Rukovalac podataka
Organ vlasti će imati status rukovaoca podataka kada određuje svrhu i način obrade podataka o ličnosti, ili su svrha i način obrade podatka ustanovljeni zakonom radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti. U ovom kontekstu, svrha bi se odnosila na razlog i potrebu zbog kojih se podaci obrađuju, dok se način obrade odnosi na pitanja kao što su “koji podaci će se obrađivati?”, “koliko dugo će se podaci obrađivati?”, “ko će imati pristup podacima?” i ostalo.
Korisnik podataka
Korisnik podataka je lice koje je zakonom ili po pristanku lica ovlašćeno da koristi podatke. U tom smislu, korisnik podataka takođe obrađuje podatke ali nema status rukovaoca, jer ne određuje svrhu i načine obrade, niti ima status obrađivača jer ne vrši obradu podataka po nalogu rukovaoca.
PRIMER 1: Zakonom o prekršajima je predviđeno vođenje Registra novčanih kazni, te je propisano da se podaci o licima koja nisu platila novčane kazne, a čiji se podaci vode u ovom registru, mogu izdati sudovima, nadležnom tužilaštvu, policiji i organima inspekcije, pa u tom smislu svi ovi organi predstavljaju korisnike podataka.
Odgovornost i obaveze rukovaoca, obrađivača i korisnika podataka
Od statusa organa vlasti u konkretnom slučaju, zavisiće i njegove odgovornosti i obaveze.
Rukovalac je primarno odgovoran za obradu podataka o ličnosti i ima sve obaveze propisane ZZPL-om:
- Obavezu da vrši obradu podataka u skladu sa zakonom i načelima obrade podataka;
- Obavezu da primenjuje organizacione i tehničke mere za zaštitu podataka;
- Odgovornost za izbor obrađivača;
- Obavezu da obavesti lica o obradi pre samog početka obrade(član 15 ZZPL-a);
- Obavezu da postupa po zahtevima za ostvarivanje prava (članovi 19-43 ZZPL-a);
- Obaveze u vezi vođenja evidencija i Centralnog registra Poverenika (članovi 48-52 ZZPL-a).
Obrađivač ima:
- Obavezu da vrši obradu podataka u skladu sa Zakonom i načelima obrade podataka;
- Obavezu da primenjuje organizacione i tehničke mere za zaštitu podataka;
- Obavezu da postupa u svemu u skladu sa nalogom koji mu je dao rukovalac.
Korisnik podataka ima:
- Obavezu da vrši obradu podataka u skladu sa Zakonom i načelima obrade podataka.
U principu, za svaku obradu podataka je od presudnog značaja odrediti ko je rukovalac. “To znači da je prva i najvažnija uloga postojanja koncepta rukovaoca da se utvrdi ko je prvenstveno odgovoran za poštovanje pravila o zaštiti podataka o ličnosti, i da se utvrdi prema kome građani mogu ostarivati svoja prava. Drugim rečima, da se dodeli odgovornost.”[1] Ovo je veoma važno, jer rukovalac ima obavezu ali i mogućnosti da presudno utiče na zakonitu obradu podataka o ličnosti. Pored toga što i sam mora poštovati sve obaveze propisane ZZPL-om, on je odgovoran za izbor obrađivača i za zakonito ustupanje podataka korisniku podataka.
[1] Radna grupa za zaštitu podataka, Mišljenje o konceptu rukovaoca i obrađivača, 2010, strana 4. Dostupno na: http://ec.europa.eu/justice/policies/privacy/docs/wpdocs/2010/wp169_en.pdf
Kada je obrada podataka o ličnosti dozvoljena
Da bi obrada podataka o ličnosti bila dozvoljena, tokom čitavog trajanja obrade mora biti ispunjen makar jedan od dva uslova:
- Podaci se obrađuju na osnovu zakonskog ovlašćenja;
- Podaci se obrađuju na osnovu pristanka lica čiji se podaci o ličnosti obrađuju.
Continue reading Kada je obrada podataka o ličnosti dozvoljena
Zakonsko ovlašćenje kao osnov za obradu podataka
Organi vlasti će se veoma često naći u situaciji da ovlašćenje za obradu podataka crpe iz zakona, imajući u vidu da su upravo zakonima utvrđene nadležnosti i obaveze organa vlasti u svrhe za čije ostvarenje je neophodno obrađivati podatke o ličnosti.
Continue reading Zakonsko ovlašćenje kao osnov za obradu podataka
Pristanak kao osnov za obradu podataka
Organi vlasti će po pravilu pristanak tražiti u slučajevima kad obrađuju podatke o ličnosti za potrebe koje nisu u svrhu izvršavanja poslova iz nadležnosti i ovlašćenja organa vlasti.